1. Утицај количине адсорпције молекуларног сита на век трајања изолационог стакла.
Капацитет адсорпције сушара за изолационо стакло треба да се заснива на капацитету адсорпције од 10% релативне влажности. Капацитет адсорпције када је релативна влажност висока не може се користити као стандард за детекцију способности контроле тачке росе средства за сушење, тако да је само релативна влажност 10%. Капацитет адсорпције може одражавати број година које молекуларно сито може гарантовати животни век изолационог стакла. Нека упутства за сушење само помињу количину адсорпције, а не говоре о условима испитивања, у ствари, то нема никаквог смисла. На пример, у поређењу са средством за сушење молекуларног сита, средство за сушење силика гела има капацитет адсорпције мале дубине, али је његов плитки капацитет адсорпције велик. На пример, средство за сушење силика гела типа Ц може да апсорбује три пута већу своју тежину при релативној влажности од 90% на 30 степени Ц. Не може се поредити са молекуларним ситом под истим условима. Али какав је значај тако високог капацитета адсорпције за изолационо стакло? Пошто је температура унутар шупљег стакла у таквим условима испуњена воденом паром, капацитет адсорпције при 10% релативне влажности је животни век изолационог стакла. Најважнији индикатор који треба измерити, капацитет адсорпције при другој високој релативној влажности не може мерити способност контроле тачке росе средства за сушење у сувом окружењу шупљег стакла.
2. Значење сагоревања губитка и стварни значај.
Губитак на исушивачу, фокус је на контроли почетног садржаја воде у исушивачу, истовремено осигуравајући релативно инертне карактеристике средства за сушење. Почетни садржај воде у исушивачу је превисок, што значи да се десикант можда превише апсорбовао. У овом тренутку, способност контроле тачке росе средства за сушење је знатно смањена, а почетна тачка росе изолационог стакла испуњеног средством за сушење је такође повећана, што се сходно томе смањује. Век трајања изолационог стакла; поред тога, превисок губитак паљења може бити други проблем, то јест, средство за сушење може да садржи хлорид, или лако разградљиве неорганске супстанце, као што су нитрит, киселина или алкалије, или да садржи нестабилну органску материју. Због тога је губитак паљења превелик, а сумња се да садржи нестабилне хемијске супстанце. Такве супстанце имају корозивне ефекте и озбиљно утичу на век трајања изолационог стакла.
3. Значење пораста температуре и методе испитивања.
Строго говорећи, пораст температуре није технички показатељ, већ комерцијални индикатор. Повећање температуре након апсорпције воде је важна карактеристика молекуларних сита, али није јединствена карактеристика молекуларних сита. Ако температура средства за сушење расте, то може бити молекуларно сито, калцијум хлорид, калцијум оксид или јако кисело базно средство за сушење. На тај начин се може проценити да ли је његов водени раствор корозиван или не. Чак и ако изузмемо друге корозивне исушиваче, још увек не можемо да разликујемо 3А молекуларна сита и 4А молекуларна сита, тако да мора постојати инструмент који тестира инспираторну запремину да би се тестирала молекуларна сита типа 3А или 4А пре финализације. Стога, само коришћење методе повећања температуре за процену квалитета исушивача шупљег стакла нема много практичног значаја. Неопходно је проценити квалитет исушивача у смислу пХ и иритантних карактеристика (корозивности) испитног воденог раствора и количине за испуштање испитиваног десиканта. Добар или лош. Под претпоставком да нема корозивности и квалификованог ослобађања гаса, што је већи пораст температуре, бољи је квалитет средства за сушење и што је дуже потребно да се обезбеди век тачке росе шупљег стакла.
Међутим, детекција пораста температуре мора имати научну стандардну методу, а ненаучна метода не може мерити квалитет средства за сушење.
Прво, пораст температуре се не може мерити методом запремине. Количина адсорпције средства за сушење се израчунава према тежини. Пораст температуре је индиректна груба метода за испитивање способности упијања воде средства за сушење. Количина воде се меша да би се тестирао пораст температуре, а што је већа густина средства за сушење, то је већи пораст температуре. Пошто је запремина иста, има више од масе, а средство за сушење молекулског сита са истим капацитетом адсорпције има високу густину и низак пораст температуре. Због тога је разумно испитати пораст температуре гравиметријским тестом.
Друго, није могуће тестирати пораст температуре додавањем воде, а затим додавањем молекуларног сита. Молекуларно сито има насипну густину мању од воде, а молекуларно сито има мању густину. Што дуже плута на површини воде, то је спорија брзина пада са површине воде. Цело време дисипације топлоте је продужено, а време дисипације топлоте није концентрисано као молекуларно сито високе густине. Према томе, ако се температура повећа додавањем воде, а затим додавањем молекулског сита, молекуларно сито са истим капацитетом адсорпције имаће мању густину молекулског сита са мањом густином. Стога, пораст температуре теста треба тестирати додавањем молекуларног сита, а затим додавањем воде.
Опет, пораст температуре је такође повезан са следећим факторима:
(1) Што је мања величина честица молекулског сита, то је већи пораст температуре;
(2) 4А молекуларно сито је веће од 3А молекуларног сита;
(3) Што је боља изолација испитног контејнера, већи је пораст температуре;
(4) Материјал и облик контејнера су различити, што утиче на резултат пораста температуре;
(5) Температура воде утиче на пораст температуре;
(6) Положај испитне тачке не утиче на пораст температуре;
(7) Осетљивост термометра не утиче на пораст температуре;
(8) Разлика у молекуларном ситу и води утиче на пораст температуре (чак и ако је однос исти).
Коначно, пораст температуре теста је такође повезан са појединачним методама испитивања. Стога, да би тест пораста температуре био смислен, неопходно је користити једнообразну и исправну методу испитивања. Иначе, ниво пораста температуре, посебно ниски, нема смисла.
Да бисте мерење пораста температуре учинили референтном вредношћу, морате осигурати да:
(1) Сва су 3А молекуларна сита;
(2) величина честица је блиска;
(3) коришћењем истог тестера пораста температуре;
(4) Тестирајте исправним методом.
Само под овим предусловима, што је већи пораст температуре, што је средство за сушење боље, то је корисније за побољшање радног века изолационог стакла.
